...

Sama ova pozadina unosi ogromnu jezu...iovako mi je jako hladno. Ali me mrzi da se obucem...Da.
Treci put pravim blog. Treci put ne znam sta da pisem...Ovaj je sad vazeci, na ostalim sam zaboravila sifre... Nije ni bitno, iovako me niko ne cita, pisem ZBOG DA pisem...xD
Tata hrce. Opet je zaspao u dnevnoj sobi...Smor.
Bilo bi lepo reci da se radujem novogodisnjim praznicima...Ali ne bi bilo lepo da lazem. Nije mi ni do cega, najradije bih je prespavala. Umorna sam. Tako sam asocijalna...Opet je dosao period kad zelim neki svoj mir, iskljucenost. Kad sam dovoljna sama sebi.
Probudio se,cujem. Dobro je, sad ce hrkanje nastaviti u njihovoj sobi...Jadna mama. Tuzan smajli.
Nego, da...sutra stizu Ameri. :)
Konacno. Konacno kuca malo da sine, malo radosti i ljudske topline...stvarno jedva cekam. Ameri su tetka, teca, sestra i brat...iz Amerike. Lakse ih je zvati jednim imenom 'Ameri' , iako to nisu...
Mada iskreno i sa jedne strane mrzim kad dodju jer brzo odu, a ja se uvek lako vezem...Bude mi tesko, maltene svaki put zadrzavam suze. Tuzno je sto nemamo nikakve odnose sa familijom. Ne njima konkretno, nego bilo kim.
Ali to je sad druga prica...
Cini mi se da je ovo moj prvi post na blogu :D
Nisam znala ni kako da ga imenujem. Nemam ideje...
Suvise misli me ometa, ne znam kako da se resim toga. Treba mi mir.
...